|
|
Кроз пројекат Процват писмености, дванаест партнерских институција културе из десет зeмаља Европе заједно са Европеаном представља развој писмености на старом континенту од 4. до 20. векa путем дигиталних збирки. Народна библиотека Србије, као партнер у овом пројекту, кроз 11 дигиталних збирки осликава ширење писане речи на нашим просторима и слави српски језик. Пројектни тим Народне библиотеке Србије осмислио је следеће збирке: Периодика из Првог светског рата, Нова Европа (магазин), Рукописна периодика, Рукописи Божидара Кнежевића, Интернационална ревија за уметност и културу Зенит, Југословенска авангарда, Путописна књижевност 19. и 20. века, Сабрана дела Вука Стефановића Караџића, Лирика српске модерне, Инкунабуле и палеотипи, Дневничке белешке учесника Првог светског рата.
| 10 |
|
|
Колекција представља само фрагмент објављених мемоара и дневничких бележака учесника Првог светсог рата који су живели или су пореклом са простора Краљевина Југославије. У фокусу нису сведочења војсковођа или дипломата већ „обичних“ људи који су покушали да будућим генерацијама пренесу страхоте ратног вихора. Поред сведочења која су настала на основу записа које су аутори прибележили током самог рата, у овој колекцији се могу наћи и успомене које су записиване током обиласка места на којима с...у учесници рата боравили током првог ратног сукоба светских размера.
Види више
|
|
|
|
У српској књижевности, период од краја 19. века до краја Првог светског рата најчешће се означава термином „модерна“. У поезији српске модерне доминирали су култ лепог, формално савршенство песме и наглашен естетизам. Богдан Поповић, један од најутицајнијих књижевних критичара прве половине 20. века, сачинио је 1911. године Антологију новије српске лирике руководећи се строгим естетским критеријумима. Аутори који су се нашли у Поповићевој антологији стекли су статус канонских.#Осим Антологије но...вије српске лирике колекција садржи и збирке појединих аутора које је Поповић одабрао уверен да они задовољавају критеријум „целе лепе песме“. Међу њима налазе се данас донекле заборављени песници чија поезија чини ову колекцију: Милорад Митровић, Милан Ћурчин, Даница Марковић, Мирко Королија и други.
Види више
|
|
|
|
Часопис Нова Европа покренуо је и уређивао Милан Ћурчин, инспирисан лондонским часописом The New Europe (1916–1920) Р. В. Ситона-Вотсона и његовом идејом о нужности демократског преуређења Европе. Уредник и бројни сарадници су током двадесет година, претежно са либерално-демократских и интегрално-југословенских позиција, анализирали друштвене, политичке, научне, економске и културне проблеме у Европи и Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца - Југославији. Нова Европа је редовно објављивала књижев...не прилоге и расправе о уметничким феноменима. Карактеристично је обједињавање чланака у темате и тематске циклусе. Штампан ћирилицом и латиницом, часопис је излазио у Загребу од 16. септембра 1920. до 26. марта 1941. године, остваривши укупно 426 бројева.
Види више
|
|
|
|
Након окончања Првог светског рата, обнављају се стари и покрећу нови часописи који су се првенствено бавили темама које су се тицале ратних ветерана. Добровољачко питање у Краљевини СХС је заузимало важно место пре свега због повезаности са аграрном реформом, те се у њиховом часопису, поред мемоарских бележака, могу наћи и прилози из агрономије, администрације итд. Резерни официри су, такође, преко свог гласила покушали да актуелизују проблеме са којима су се сусретали државни чиновници и на...мештеници, јер је највећи број резерних официра долазио из тог социјалног слоја.
Види више
|
|
|
|
Путопис као хибридни жанр садржи елементе документарног, аутобиографског, биографског, али и фиктивног. Путописна књижевност значајна је не само за књижевнотеоријска и књижевноисторијска проучавања, већ и за културноисторијска. Сврха путописне књижевности мењала се кроз историју жанра: од дидактично-поучне, преко информативне до забавне. Путопис подразумева просторно измештање аутора и његов сусрет са непознатим. Начин на који ће путописац изнети своје утиске зависи и од публике којој је путо...пис намењен. Дела ове колекције су у различитим облицима: у епистоларној форми, у виду дневничких записа, у виду драмског дијалога, као документарна, наративна или мемоарска проза. Колекција садржи путописе истакнутих српских књижевника, дипломата, културних посленика 19. и 20. века који су своја искуства са путовања на различите начине покушали да пренесу својим читаоцима. Међу њима су: Јоаким Вујић, Љубомир Ненадовић, Милорад Рајчевић, Јелена Димитријевић.
Види више
|
|
|
|
Божидар Кнежевић (Уб, 19.03.1862 – Београд, 03.03.1905) је, поред Бранислава Петронијевића, најзначајнији српски филозоф на прелазу 19. у 20. век. У основи Кнежевићеве филозофије се налази историја коју он разуме у тоталитету, као највишу филозофију и науку, не само као историју човечанства, него као историју космоса и природе од њеног настанка. Човек је саставни део космоса, па се и његова историја не може разумети без историје природе. Његова главна дела су Принципи историје у две књиге (18...98, 1901) и Мисли (1902). Рукописи под називом Мисли и Списи о историји су настали приликом стварања дела Мисли. Списи о историји су по свој прилици настали тако што су прерађени делови из Принципа историје, како би се касније преточили у Мисли. Посебно значајан рукопис је Бележница у коме Кнежевић описује своја путовања у јужну Србију, по селима око Лесковца и Врања 1896. године, као и путовање за Ријеку и боравак од око месец дана у Опатији крајем 1897. године. Ова путовања су остала непозната већини аутора који су писали о Кнежевићу, тако да је остало уврежено мишљење да Кнежевић није путовао никуда ван Србије. У склопу ове колекције је и рукопис Кнежевићеве ћерке Милке, Живот мојих родитеља.
Види више
|
|
|
|
Колекција српске рукописне периодике припада збирци млађих рукописа у фонду Народне библиотеке Србије. Систематско прикупљање рукописних листова и часописа отпочело је након бомбардовања Библиотеке 6. априла 1941. године. Дигитална колекција броји 43 наслова.#Српска рукописна периодика настајала је онда када није било других могућности да се писана реч приближи читаоцу, најчешће у ратним условима, ванредним околностима и/или у тренуцима материјалне, логистичке и техничке оскудице. Ницала је у ра...ту и миру, на најразличитијим местима: у кафани, затвору, школској клупи, у избеглиштву, на фронту, у логорима... Писали су их и уређивали ђаци и омладинци, политички затвореници, богослови, војници, ратни заробљеници… Рукописна периодика представља драгоцено сведочанство о полету ђачких и омладинских дружина, о хумору у време страдања, о патриотизму и човекољубљу, о моралном посрнућу и о вишедеценијској борби српског народа за очување националног идентитета.#Хронолошки посматрано, према времену настанка, колекција српске рукописне периодике може се поделити у шест периода: I Период до Балканских ратова (до 1912); II Балкански ратови (1912‒1913); III Први светски рат (1914‒1918); IV Међуратни период; V Други светски рат (1941‒1945) и VI Послератни период (од 1945). Најстарији лист датира из 1874, а најмлађи из 1995. године.#Према критеријуму рукописности, колекција обухвата руком писане и дактилографисане наслове српске периодике. Према критеријуму оригиналности, колекцију чине оригинали и мултиоригинали, односно примерци који су у основи рукопис, без обзира на начин њиховог умножавања (хектографија, литографија, шапирографија, копија).#По својој специфичности, раритетности и уникатности примерака, по времену настанка и личностима које су уређивале и сарађивале на издавању рукописних листова и часописа, збирка поседује несумњиву културно‒историјску и документарну вредност, док по броју сачуваних примерака, сваки наслов представља праву библиофилску реткост.##Наташа Јовановић
Види више
|
|
|
|
|
Сабрана дела Вука Караџића су један од најзначајнијих архивских извора за проучавање српске књижевности и културе XIX века. Ово издање у 35 књига, које садржи не само сва Вукова објављена дела, већ и његову обимну преписку, даје дефинитиван увид у развој, лик и дело великог српског филолога, реформатора и сакупљача народних умотворина.
|
|
|
|
Данашња Збирка старих штампаних књига Народне библиотеке Србије садржи стотину једну библиотечку јединицу. Од српскословенских издања, штампаних у периоду од последње деценије 15. до средине 17. века, у Збирци се чувају најстарије ћирилске књиге које уједно представљају и једине инкунабуле објављене на јужнословенском простору. То су издања Ђурђа Црнојевића, штампана на Цетињу. Највећи део Збирке чине књиге објављене у Венецији. Од венецијанских српскословенских издања најбројније су књиге Бо...жидара Вуковића и његовог сина Вићенца, али су, такође, заступљена и ћирилска издања њихових настављача и следбеника: Стефана од Скадра, Јеролима Загуровића, Стефана од Паштровића и Бартоломеа Ђинамија. Поред венецијанских, у Збирци се налазе и издања штампана у градовима и манастирима на српском етничком простору под османском влашћу: Горажду, Милешеви, Грачаници, Београду и Мркшиној цркви. Међу књигама које не припадају српској редакцији старословенског језика, претежно су заступљена влашка и руска ћирилска издања.
Види више
|
|
|
|
Политичка криза и избијање Првог светског рата на тлу Европе утицали су на промену перцепције човека двадесетог века, што се може пратити у стилским формацијама, од појаве футуризма и експресионизма па до краја надреализма током тридесетих година, када је европско друштво поново утонуло у кризу и диктатуре које су довеле до новог рата. Овај период историјске авангарде био је обележен снажном уметничком побуном против грађанског друштва, његове економије, класне раслојености, као и тока европског... модернизма. Млади побуњени људи ударили су „шамар јавном укусу“ и бацили традиционалне уметничке величине са „палубе савремености“. Једна нова уметност је почела да се рађа из мунковског крика који је позивао на уметничку револуцију и превредновање света какав је био познат до тада. Различити „изми“ који су обележили ово доба, представљали су дивергентне уметничке појаве, које су ипак имале један заједнички именитељ: били су засновани на поетици оспоравања старих канона и вредности.#Авангардне уметничке праксе на тлу Југославије биле су синхроне са европским уметничким кретањима. Карактерисала су их прекорачења свих врста, откривање нових медија, њихово комбиновање и залагање за естетско превредновање света. Посебно је занимљиво пратити интермедијалност авангардне уметности, као и експериментисања са језиком и писмом, што је довело до артикулисања будуће индустрије адвертајзинга, па и до радикалних естетских интервенција у простору човековог становања. Часописи су постали главни носиоци авангардних идеја и креативних енергија. Многи од њих су излазили кратко, у веома скромном тиражу и представљали су тачке кохезије малих авангардистичких уметничких група, које су биле повезане са сличним скупинама на другим тачкама континента. Гледано са становишта двадесет првог века, готово је невероватан синхроницитет уметничких пракси који би се могао установити компаративним увидом у периодику тог доба. Југословенски Zenit, мађарски Ma, немачки Merz, француски Manomètre, чешки Devětsil или бугарски Plamk били су уметнички израз једног времена разореног ратом и политичким кризама.#Колекција часописа југословенске авангарде пружа читаоцима на увид текстуална и визуелна сведочанства једне борбе за успостављање нових друштвених односа, нове хуманости и солидарности, јединствене потраге за новим човеком, како се тада говорило. На страницама ових часописа, а то је њихова непревазиђена вредност, појавила су се имена не само југословенских уметника и активиста, већ и нека од највећих имена европске уметности од Гибралтара до Урала, од Шпицбергена до Медитерана.
Види више
|
|
|
|
|
|
Свеукупно 11 Доприноси у овој категорији
Ovde ce biti uputstvo za koriscenje...
--%>
|
|